НА ДАНАШЊИ ДАН

На данашњи дан 25. децембра 2000. године умро је један од највећих логичара и најзначајнијих филозофа аналитичке традиције Вилард ван Орман Квајн. Рођен је 25. јуна 1908. године у Охају. Предавао је на универзитету логику и теорију скупова. Сматрао је да је логика првог реда једина права логика и развио је сопствени систем математике и теорије скупова познат као Нови темељи (New Foundations). Био је сцијентиста, емпириста, а неки га сврставају и у прагматисте. Захваљујући његовим онтолошким расправама са Карнапом и тезом о онтолошкој релативности сматра се оснивачем нове филозофске дисциплине метаонтологије. Међу најпознатија његова дела спадају Две догме емпиризма (Two Dogmas of Empirisicm) (1951), Реч и предмет (Word and Object) (1960), Онтолошка релативност и други есеји (Ontological Relativity and Other Essays) (1969), О ономе чега има (On What There Is) (1948), Натуралистичка епистемологија (Epistemology Naturalised) (1969).

НА ДАНАШЊИ ДАН

На данашњи дан 25. децембра 1642. године рођен је један од највећих светских полимата и кључна фигурна научне револуције модерне Сер Исак Њутн. Овај енглез остварио је врхунске домете у пољима математике, физике (тада зване природна филозофија), астрономије, теологије, али и алхемије. Књигом Математички принципи филозофије природе (Philosophiae Naturalis Principia Mathematica), објављеном 1687. поделио је историју физике на пола и од тада се њена историја посматра као на пре и после њега. Усавршио је класичну механику и паралелно, мада независно од Лајбница открио је инфинитезимални рачун. Утицао је и на развој оптике. Њутнова механика била је владајућа парадигма у физици све до 20. века и Ајнштајнове теорије релативитета и квантне механике. Умро је 1726. или 1727. године.

НА ДАНАШЊИ ДАН

На данашњи дан 18. децембра 1848. године умире један од највећих немачких математичара, филозофа и логичара 19. века Бернард Болцано. Рођен је 5. октобра 1781. године у католичкој породици. На универзитету у Прагу учио је математику, филозофију и физику. Од 1800. године учио је и богословију, поставши католички свештеник 1804. године. Међу његове најзначајније списа спада Парадокси бесконачности из 1851. године, који је био веома читам и поштован од потоњих великих логичара и филозофа попут Перса, Кантора и Дедекинда. Друго његово значајно дело јесте Wissenschaftslehre (Учење о науци) из 1837. године. Умро је готово непознат, а славу је стекао постхумно.

НА ДАНАШЊИ ДАН

На данашњи дан 18. децембра 1803. године умро је један од најзначајнијих представника немачког просветитељства, односно романтизма Јохан Готфрид фон Хердер. Рођен је 25. августа у Морунгену, данашњи Мораг у Пољској, тадашњој краљевини Пруској. Са седамнаест година 1762. уписује се на универзитет у Кенингзбергу, на ком је слушао предавања код Имануела Канта. 1764. као свештеник одлази у Ригу и тамо почиње са књижевно-критичком каријером. На свом путу по Европи, у Стразбуру упознаје младог Гетеа који је веома утицао на његов развој. Заједно са Гетеом оснива чувени покрет Sturm und Drang. Бавио се компаративном филологијом, филозофијом, а нарочито естетиком. Међу најзначајнија његова дела спадају: О марљивости у неколико научених језика (1764), Критичке шуме или рефлексије о науци о уметности и лепоти (1769), Истраживање о пореклу језика (1772), Оријентални разговори (1787), Идеје о филозофији историје човечанства(1784–91).

НА ДАНАШЊИ ДАН

На данашњи дан 12. децембра 1906. године рођен је Емануел Левинас. Француски филозоф литванско-јеврејског порекла. Бавио се традиционалном јеврејском филозофијом, егзситенцијализмом и феноменологијом, као и етиком и онтологијом. Образовао се у Стразбуру, а затим у Фрајбургу где је слушао Едмунда Хусерла и упознао Мартина Хајдегера. 30-их година скренуо је пажњу француске филозофске публике на радове Хусерла и Хајдегера, а 1931. преводи и Хусерлове Картезијанске медитације. 1961. године објављује своју
прву књигу под називом Тоталитет и бесконачност, коју је писао као свој докторат. Предавао је на Париском универзитету. Умире у Франсуцкој у Клишију у дубокој старости са 89 година 1995.

НА ДАНАШЊИ ДАН

На данашњи дан 11. децембра 1901. године рођен је Мајкл Јозеф Оукшот (Michael Joseph Oakeshott) енглески филозоф и политички теоретичар. Филозофирао је о широком дијапазону тема од права, државе и историје, преко религије до ететичке тематике. Први његов спис објављен 1933. бавио се искуством што сведочи и његов наслов Искуство и његови начини (Experience and Its Modes). Међу најзначајније његове списе спадају О људском понашању (On Human Conduct) (1975), Социјалне и политичке доктрине савремене Европе (The Social and Political Doctrines of Contemporary Europe) (1939-42), Хобс о друштвеном удруживању (Hobbes on Civil Association) (1975). На њега су пресудан филозофски утицај остварили британски идеалисти попут Бредлија, Грина, Мектагарта. По политичкој оријентацији Оукшот се најчешће сврстава у либерал-конзервативизам. За живота је стекао славу и углед као теоретичар. Доживео је дубоку старост, умревши у 89. години живота 1990.

НА ДАНАШЊИ ДАН

На данашњи дан 21. новембра 1768. рођен је Фридрих Данијел Ернст Шлајермахер. Протестантски теолог, филозоф, библиста. Остаће упамћен по покушају помирења просветитељске критике хришћанства са традиционалним протестантизмом и као утемељивач модерне херменеутике. Осим по теолошком раду, заслужан је за подстицање поновног и озбиљнијег бављења античким филозофским изворним текстовима и њиховог проучавања на старогрчком језику на универзитетима. Његови преводи Платонових дијалога били су јако утицајни. Био је ривал са својим савремеником Хегелом. Умире од упале плућа 1834. године.

НА ДАНАШЊИ ДАН

На данашњи дан 21. новембра 1694. године рођен је Франсоа Мари Аруе, познатији под псеудонимом Волтер. Француски просветитељ, филозоф, сатиричар и историчар. Један од најжешћих критичара хришћанства и католичке цркве, као и апсолутистичког и феудалног система, једном речју старог режима. Из огромног опуса који је оставио за собом издвајамо
Филозофски речник (Dictionnaire philosophique) из 1752. и роман Кандид из 1759. године у ком исмејава учење Лајбницово о преестабилираној хармонији. Спада у ред француских рационалистичких и просветитељских мислилаца који су својим списатељским радом утабали путеве француске револуције и рушења старог поретка. Умире славан маја 1778. године.

НА ДАНАШЊИ ДАН

На данашњи дан 14. новембра 1716. године умире један од највећих филозофа Готфрид Вилхелм фон Лајбниц. Рођен 1646. године, пореклом лужички Србин, Лајбниц се сматра „последњим универзалним генијем” због његовог знања и вештина у различитим областима и због тога што су такви људи постали мање уобичајени током индустријске револуције и ширења специјализоване радне снаге након његовог живота. Он је истакнута личност и у историји филозофије и у историји математике. Писао је радове из филозофије, теологије, етике, политике, права, историје, филологије, игре, музике и других студија. Лајбниц је такође дао велики допринос физици и технологији, и предвидео појмове који су се појавили много касније у теорији вероватноће, биологији, медицини, геологији, психологији, лингвистици и рачунарству. Поред тога, допринео је пољу библиотекарске науке тако што је током рада у библиотеци Волфенбител у Немачкој осмислио каталошки систем који би служио као водич за многе од највећих европских библиотека. Лајбницови доприноси широком спектру  тема били су расути у разним научним часописима, у десетинама хиљада писама и у необјављеним рукописима. Писао је на више језика, првенствено на латинском, француском и повремено на немачком.

НА ДАНАШЊИ ДАН

На данашњи дан 14. новембра 1831.  године умро је најзначајнији представник немачког класичног идеализма и један од највећих филозофа уопште Георг Вилхелм Фридрих Хегел. Рођен је у Штутгарту 1770. године, у грађанској, протестантској породици, средњег имовинског стања. Рано остаје без мајке, за коју је био јако везан, те му се развија говорна мана муцања. Од раних дана гладан знања и бескрајно радознао, Хегел је брзо савладао класичне језике, те гутао сву литературу која му је падала шака. У тибингеншкој богословији живи, учи и дружи се са двојицом великана немачке филозофске и поетске културе Шелингом и Хелдерлином. Прво велико дело којим најављује сопствени филозофски систем Феноменологију духа објављује 1807. године. За живота објављује још Науку логике, Енциклопедију филозофских наука и Основне црте филозофије права. Умире од колере 1831., а његови ученици објављују постхумно на основу бележака његових и студената са предавања Естетику, Филозофију историје, Историју филозофије и Филозофију религије. Последњи велики системски филозоф и метафизичар, познат по свом опскурном стилу и дијалектичкој методи и данас је предмет жустрих расправа.