НА ДАНАШЊИ ДАН

На данашњи дан 13. новембра 1813. године рођен је Петар II Петровић Његош, српски митрополит црногорски и брдски, поглавар Црне Горе, један је од највећих српских песника и филозофа. Цео свој век провео је у муци и жртви за српску ствар. Опкољен са свих страна Отоманским царством и Млецима, борио се за слободу Црне Горе, успостављање државних институција, градећи путеве, уводећи порезе, отварајући штампарију. За њим су остала ремек-дела српске и европске књижевности, пре свега три спева Луча микрокозма, Горски вијенац и Лажни цар Шћепан мали, писани и штампани српским, простим, народним језиком и вуковим писмом. Тај највиши, најмудрији и најлепши црногорац, узела је болест 1851. године живота. Канонизован је у свеца као Тајновидац цетињски.

НА ДАНАШЊИ ДАН

На данашњи дан 13. новембра 354. године у римској провинцији Нумидији рођен је један од највећих филозофа и теолога касне антике Августин. Католичка црквена традиција препознаје га као светитеља, док је у православној признат као блажен. Пореклом бербер, постаје хришћанином у 30. години живота, услед духовног преображаја, који је уследио дугогодишњим духовним лутањима и тражењима. Изванредно плодан као писац, дубок и разгранат као мислилац, Августин је оставио за собом огроман број дела, изузетног значаја
за потоњу повест хришћанског света. Међу најзначајнија свакако спадају Confessiones (Испосвести), De trinitate (О тројству), In Epistolam Joannis Ad Parthos Tractatus Decem (Омилије), Decivitate Dei (О држави Божијој), De spiritu et littera (О слову и духу). Филозофска релевантност Августиновог схватања језика, времена и човека, у новом руху засијала је и у 20. веку својим присуством и третманом код тројице највећих филозофа тога столећа, а то су Хајдегер, Гадамер и Витгенштајн.

ИСКУСТВА ИЗ БАЊА ЛУКЕ

Тог прохладног и сивог јутра 31. октобра кренули смо на пут за Бања Луку преко коридора. Поред лепе природе, пространих ливада, брда, шума, њива, сеоских кућа, цео терен ипак одаје утисак ненасељености и осећаја као да се рат јуче завршио. Површина коју заузима Посавина је огромна, али пут у трајању од неких осам сати, прошао је релативно брзо и није нас уморио. Лоше време и киша зауставили су се таман пред Бања Луку, у коју смо ушли обасјани сунцем.

На аутобуској станици сачекао нас је проф. др Керовић. Човек доброћудан, патриотски оријентисан и добар домаћин. Спровео нас је до смештаја и увече одвео на вечеру у ресторан Врбас.

Бања Лука је мали, миран, леп град у равници. Људи су опуштени и смирени. Највећи утисак на нас оставио је универзитетски комплекс заједно са зградом Филозофског факултета. Бивша касарна преуређена је у дом високог образовања, не губећи од уредности и чистоте војног објекта, али сасвим демилитаризована. Зграда Филозофског факултета украшена је репродукцијама слика великих сликара по зидовима. Сала у којој је одржано предавање дужа је него што је широка и тако одаје утисак да је присутних слушаоца увек више
него што заиста јесте. Студентска кантина, клупице напољу, парк, зеленило, справе за вежбање, просторије за учење богато обасјане сунчевом светлошћу, све то заједно одаје атмосферу веома погодну за испуњен студентски живот, како учењем, тако и дружењем, спортом и разонодом. Комплекс је у близини центра града који је пун, али не и неукусно начичкан продавницама и кафићима. Цркве у моравском стилу сјајно се уклапају у међуратну архитектуру зграда владе и управе, дајући представу о историјском континуитету и свести о истом у српском народу на овим просторима. Две огромне статуе херцеговачког сељака и сељанке, у народној ношњи из периода османске окупације, својим тврдим, постом и тешким животом исушеним лицима, али на којима нема ни трага од духовне клонулости, већ обратно, подсећају нас на период који управо представља мост између средњовековне државне слободе и славе (оличене у моравском стилу цркава) и поновне, с муком стечене државне самосталности у 20. веку (оличене у међуратној архитектури).

Првог новембра, након укусног доручка и кафе следило је потписивање споразума са деканом Срђаном Душанићем. Предавање проф. Бодина унеколико је пробило временски рок, али је било темељно и ефектно. Овде се може прочитати сажетак истог:

Не излаже се питање либерализма на уобичајен начин кроз призму схватања да је реч о политичком питању. Дакле, не сагледава се унутар политичке филозофије или теорије, већ као једна врста важнијих питања повесно-филозофског мишљења. Он је овде захваћен као један компрехенсивни феномен, дакле у свој својој ширини и неодређености његове вишезначности. Као његова срж показује се легитимациони механизам за револуцију, која узима тоталитарни замах, вођена идејом негативне слободе и конструкцији нове
стварности, правдане идеалом „новог као новог“. Револуција има своја три крака економску, политичку и филозофску. Либерализам се на крају показује као родитељ Модерне, а не обратно, односно као модел легитимационог дискурса раскидања са свим традиционалним вредностима и структурама људског света и у коначници успостављања новог светског поретка. У контексту претње тоталитарног господарења над читавом Земљом, јавља се питање безбедности човековог достојанства и слободе. Феномен безбедности овде се
онтолошки фундира као конститутиван за саму људску суштину, те се развија и језички артикулише његов садржај. Тако се филозофија безбедности показује као извирућа из
фундаменталне онтологије тубивствовања и као потенцијално утемељујућа за етику и филозофију политике.

Након предавања, на ручку су нам се поред декана Душанића и Керовића, придружили још два професора др Саша Лакета (предаје логику и теорију сазнања) и асистент проф. Керовића Жељко Лисица.

Ово путовање било је занимљиво и садржајно искуство које би увек радо поновили и у продуженој верзији.

НА ДАНАШЊИ ДАН

На данашњи дан 11. новембра 1855. године умире дански филозоф Серен Кјеркегор. Дански, дубоко религиозни мислилац, сматра се оснивачем филозофског правца егзистенцијализма. Као највећу критику упућену Хегелу изрекао је заборав егзистенције, али оне људске, појединачне, просечне и свакодневне, коју управо тематизује Кјеркегор. Његовом филозофијом доминирају теме вере, хришћанства, етичких питања. Рођен 1813. године, Кјеркегору је било само 42 када је умро.

НА ДАНАШЊИ ДАН

На данашњи дан 8. новембра 1308. године умро је један од највећих филозофа схоластике Дунс Скот (John Duns Scotus). Рођен 1265/66. године, био је шкотски католички свештеник и фрањевац, универзитетски професор и теолог. Поред Томе Аквинског, Бонавентуре и Вилијама Окама спада у ред најзначајнијих схоластичара виског средњег века. Веома је утицао како на католичку тако и на секуларну филозофску мисао. Најпознатија његова учење јесу теза о „унивокности“ односно једносмислености бивствовања, затим појам формалне дистинкције. Разлог његове смрти остао је непознаница до данас.

НА ДАНАШЊИ ДАН

На данашњи дан 7. новембра 1913. године рођен је један од најпонатијих филозофа егзистенцијализма Албер Ками. Осим филозофије, Ками се бавио
писањем и новинарством. Добитник је и Нобелове награде за књижевност 1957. године. Међу најпознатија његова дела спадају роман Странац и есеј
Мит о Сизифу. У њима је тематизовао апсурд и бесмисао. Склон левим идејама, постао је члан комунистичке партије 1935. године. У току другог
стветског рата прикључује се Покрету отпора. Погинуо је 1960. у својој 46-ој години живота у саобраћајној несрећи.

Јубиларно тридесето заседање Међународне филозофске школе Феликс Ромулиана

Филозофски центар из Београда, који је саоснивач Међународне филозофске школе Феликс Ромулиана, чије одржавање је до сада било везано за Зајечар а ове године се први део скупа одвијао у Београду и то од 24. до 26. августа.

Овогодишње заседање је јубиларно, одржава се тридесети пут од оснивања. Подршку су дали Министарство културе и Министарство науке, процењујући да је од значајног националног интереса окупити важне мислиоце данашњице на тему:

„Филозофски утицај у савременом свету, на Балкану и Србију“.

Тема прати нит настојања да Школа буде филозофски релевантна и да општи са друштвеним трендовима, као и  да омогући свестрано осветљавање значаја тридесет година постојања. На овим заседањима последњих година учествовали су филозофи интелектуалци из иностранства а поводом самог јубилеја се огласио, вероватно најпознатији међу њима, Ноам Чомски.

Ове године, из техничких разлога, први део конференције одржан је у Београду уз учешће два угледна филозофа: проф. др Тимоти Вилијамсон, са Оксфорда и проф. др Штефан Зоргнер, са Универзитета у Риму, један од најзначајних филозофа на тему трансхуманизма. Модератор је био проф.др Миленко Бодин, директор Филозофског центра и Међународне филозофске школе.

Други део конференције подразумева да се Филозофска школа  сели у Зајечар, од 1. до 3. септембра, где је предвиђено свечано отварање на локалитету Феликс Ромулиана, по коме Школа и носи назив.