НА ДАНАШЊИ ДАН

На данашњи дан 10. марта 1772. године рођен је један од најзначајнијих немачких мислиоца романтизма Карл Вилхел Фридрих Шлегел (Karl Wilhelm Friedrich Schlegel). Заједно са својим братом Августом Вилхелмом, Новалисом и Фихтеом деловао је и живео у центру немачког романтизма, Јени. Био је песник, књижевни критичар, филозоф, филолог и један од првих индолога. Иако пореклом из протестантске породице, као младић је био склон атеизму, али се око женидбе вратио хришћанству и постао католик. Филозофски гледано, био је
тзв. субјективни идеалиста. Умро је 12. јануара у Дрездену, припремајући се своја универзитетска предавања.

НА ДАНАШЊИ ДАН

На данашњи дан, 10. 3. 1819. године, упокојио се Ф. Х. Јакоби (Friedrich Heinrich Jacobi). Његово мисаоно прегалаштво одликовао се критичким освртом не само према модерној
филозофији, већ и према Кантовом трансцеденталном идеализму, Фихтеовој систематској филозофији и Шелинговом идеализму. Међу њих ипак не спада Хегел, пошто, како и сам Јакоби каже, је био престар да би проучавао његову мисао. Рођен је 25. 1. 1743. године у Дизелдорфу, као син богатог трговца шећером. Од њега се очекивало да настави очев посао, што ће укључити кратко шегртовање. Међутим, убрзо након тога, отићи ће у Женеву на студирање код Ле Сажа (Georges-Louis Le Sage), значајног физичара, који га је подучавао
просветитељству француских енциклопедиста, као и психологији Шарла Бонеа (Charles de Bonnet). После три године, 1762. године се враћа у свој родни град, где ће започети опсежне преписке са важним мислиоцима. Расправа између Менделсона (Moses Mendelssohn) и њега учиниће популарним Спинозину филозофију, те ће се распламсати спорови око проблема слободне воље, каузалности и других филозофских тема. Спинозина филозофија је постала толико важна да је била тест за сваки будући филозофски систем. Јакоби је до своје смрти радио на уређивању својих Сабраних дела, а неки делови ће добити Хегелову позитивну рецензију.

НА ДАНАШЊИ ДАН

На данашњи дан 9. марта 1836. године умро је француски филозоф просветитетљства и револуције Антоан де Траси (Antoine Louis Claude Destutt, comte de Tracy). Рођен је 20. јула 1754. године у Паризу и био је племићког порекла. Учесник француске револуције као војник, истакао се у борбама. Био је представник тзв. сензуалистичке школе, коју је основао
француски филозоф Кандилак. То је једна једнострана, материјалистичка интерпретација Локове филозофије. Ипак, де Траси ће у повести западног мишљења ипак остати упамћен по речи коју је сковао за име науке коју је желео да заснује. Та реч је идеологија. Њу је де Траси замислио као науку о идејама, њиховом историјском пореклу и развоју. Ипак, реч је учинио виралном Наполеон Бонапарта, одмах јој изменивши значење. Идеолог је за постао политички теоретичар без осећања за стварност, сањар, опсенар. Али идеологија је умножила своја значења и употребе, поставши један од темељних термина 19. и 20. века. Де Траси је доживео дубоку старост и умро у граду у ком се родио.

НА ДАНАШЊИ ДАН

На данашњи дан 322. године пре Христа умро је један од највећих умова антике, те читаве повести филозофије, Аристотел (Ἀριστοτέλης). Рођен је 384. године пре Христа. Пореклом Македонац из Стагире, син Никомаха, лекара на македонском двору, овај блистави ум рано је остао без родитеља, павши у бригу о васпитању и издржавању блиској родбини. У седамнаестој години живота долази у Атину, код Платона у Академију, која је већ тада била на гласу, да се образује. Тамо проводи наредних двадесет година живота. О његовој надарености за мишљење најбоље говори анегдота да је Платон своја предавања сматрао бесмисленим, уколико међу слушаоцима ток дана није седео Аристотел. Ипак, након Платонове смрти, за главара Академије није био изабран он, него Платонов нећак Спеусип. Разочаран, Аристотел напушта Атину и живи по грчким острвима, истражујући природу и бавећи се филозофијом. Добро је позната и епизода његовом менторства над Александром Великим. Међутим, судећи по Александровој политици и освајањима, на њега
стагиранинове лекције нису оставиле дубоког трага. Након дугогодишњег пропутовања, Аристотел се враћа у Атину, где оснива своју филозофску школу, гласовити Лицеј. Након смрти Александрова, антимакедонско располежење Атињана поново испливава, а Аристотел слутећи да му следи Сократова судбина поново напушта град, уз речи „Нећу дозволити Атињанима да се још једном огреше о филозофију“. Умире у раним шездесетим годинама живота на острву Евија или Еубеја, природном смрћу. Изванредно плодан мислилац, готово да неме теме или проблема над којима се није замислио и о томе оставио неки запис. За њим су нам до данас остала махом белешке за предавања која је држао. Ипак његова сабрана дела броје хиљаду страна, а његова терминологија обликовала је западни ум, па је и данас, уз разне премазе традиције, остала делотворна. Међу најзначајнија дела спадају му Метафизика (τὰ μετὰ τὰφυσικά), Физика (Φυσικὴ ἀκρόασις), Политика (Πολιτικά), Никомахова етика (Ἠθικὰ Νικομάχεια), Органон (Ὄργανον), О души (Περὶ Ψυχῆς).

НА ДАНАШЊИ ДАН

На данашњи дан 26. фебруара 1969. године упокојио се један од највећих немачких психијатара и филозофа 20. века Карл Јасперс (Karl Theodor Jaspers). Рођен је 23. фебруара 1883. године у Олденбургу. Због оца који је био правник, прво је уписао права у Хајделбергу и Минхену. Али како није био задовољан прешао је на студије медицине бавећи се криминологијом. Временом се све више интересује за психијатрију, менталне болести и психологију. У 38. години живота са психологије прелази на бављење филозофијом, где је оставио трага у егзистенцијалистичком правцу. Због всог јеврејског порекла доба нацистичке владавине није му било лако. Осим у психијатрији, психологији и филозофији, оставио је мисаоног трага и у протестанској теологији.

НА ДАНАШЊИ ДАН

На данашњи дан 22. јануара 1592. године рођен је чувени француски филозоф, католички свештеник, астроном и математичар Пјер Гасенди (Pierre Gassendi). Заслужан је за поновни повратак епикурејског атомизма, који је покушавао да помири са хришћанством. Његове расправе са Декартом у погледу могућности извесног сазнања, као и његова критика Декартовог онтолошког аргумента и данас су релевантне. Тражио је прави филозофски метод на двомеђи догматизма и скептицизма. У науци је заступао методолошки строго
анти-аристотелијански, али и анти-картезијански став. Био је вегетаријанац. Умире 1655. године.

НА ДАНАШЊИ ДАН

На данашњи дан 22. јануара 1561. године рођен је други отац модерне филозофије и науке Френсис Бекон (Francis Bacon, 1st Viscount St Alban). Радио је као државни службеник и стигао до мерста канцелара за време владе краља Џејмса првог. Остаће упамћен по доприносима у природној филозофији, пропагирању новог научног метода, заснованог на индукцији. Уз Декарта се сматра утемељивачем другог најутицајнијег правца нововековне филозофије – емпиризма, наспрам рационализма чијим се оснивачем сматра Картезије. У
његовом опусу налазе се осим филозофских и научних расправа, такође и религиозна (био је убеђени англиканац) и литерарна дела, као и правни списи. С обзиром на таленат и образованост дуго се спекулисало о могућности да је он прави аутор дела потписаних под презименом Шекспир. Умире у 65. години живота од упале плућа.

НА ДАНАШЊИ ДАН

На данашњи дан 16. јануара 1838. рођен је Франц Брентано (Franz Brentano). Аустријски филозоф и теолог, немачког порекла. Брентано је одгајан у католичкој породици и првобитно је стекао теолошко образовање. Током студија, научивши старогрчки и латински, темељно се упознао са схоластичком филозофијом и њеним великим учитељем, Филозофом Аристотелом. Под менторством Тренделенбурга, једног од најважнијих истраживача одговорног за обнову интересовања за проучавањем Аристотела на немачком говорном подручју, Брентано докторира на тему О вишесмислености бивствујућег код Аристотела (Von der mannigfachen Bedeutung des Seienden nach Aristoteles) 1862., да би потом хабилитирао поново на Аристотелу са темом Аристотелова психологија, прецизније његово учење и стваралачком уму (Die Psychologie des Aristoteles, insbesondereseine Lehre vom Nous Poietikos) 1867. године. Главни појам Брентанове филозофије јесте интенционалност . Уводи га у капиталном делу Психологија са емпиријског становишта 1874. као суштинску структуру и дискриминаторно својство менталног. Сматра се претечом феноменолошке школе, јер је управо његов ученик Едмунд Хусерл свој пројекат феноменологије утемељио на анализи интенционалности. Брентано је био изврстан предавач и својим жаром са филозофирање пленио бечке студенте, те су многи од њих постали пажње вредни мислиоци. Умире у дубокој старости 1917. године

НА ДАНАШЊИ ДАН

На данашњи дан 3. јануара 106. године пре Христа рођен је један од најславнијих римљана, изврстан говорник, адвокат, учењак, политичар и филозоф Марко Тулије Цицерон. Његов утицај на развој латинског језика је неизмеран. Написао је више од три четвртине постојеће латинске књижевности за коју се зна да је постојала за његовог живота. Сматра се да је сва
Цицерону каснија проза или реакција против њега или повратак његовом стилу, те да је таква ситуације не само на латинском већ и на европским језицима све до 19. века. Заслужан је превод филозофије са старогрчког на латински и стварања латинске филозофске терминологије, која ће на Западу остати владајућа преко средњег века, модерне, све до данас. Бива убијен из заседе од стране римских војника 46. године одсецањем главе, услед непријатељства са Октавијаном Августом.