prof. d-r Dejan Donev,
redovni professor Etike i Bioetike,
Institut za filozofiju, Filozofski fakultet u Skoplju, Univerzitet »Sv. Ćiril i Metodij«,
Bul. „Goce Delčev“, 9A, 1000 Skoplje, S.Makedonija
donevdejan@fzf.ukim.edu.mk

OLD QUESTIONS AT A NEW CROSSROADS

Summary
The declaration of the end of philosophy is primarily the result of the declaration of the end of ideology (Daniel Bell), then the declaration of the end of history (Francis Fukuyama), as well as the declaration of the end of science (John Horgan) and the world itself (John Leslie). For its part, in the case of philosophy, this is nothing but a warning to the historical process that when it comes to an aporic situation, then it should be considered first of all and as is often the case throughout history, as a search for a new beginning, another beginning. Nowadays, similar to the situation with philosophy, it is considered that the same is the most fruitful time for thinking about its possible perspectives! That is the topic of the author’s own research in this contribution.

Keywords: philosophy, possibilities, perspectives, ethical subject.

Vojislav Bozickovic

SHE AND THE SHIP

Abstract: Consider a case in which the subject observes the bow and the stern of the same ship in the Timok river to the left and the right of a the Zajecar brewery building that blocks the central view such that she mistakes them for parts of two different ships. She notices that “the ship to the left” is F while “the ship to the right” is G but as a result of her ignorance refrains from the following inference:

1. This ship (pointing to the ship’s bow) is F
   This ship (pointing to the ship’s stern) is G
   Something is both F and G

Both premises are true and so is the conclusion but, due to her ignorance of the sameness of reference, the subject fails to accept that the conclusion is true

Consider also a reverse case in which the subject instead observes parts of two different ships in the qualitatively same circumstances She notices that “it” has features F and G and makes the following inference:

1. This ship (pointing to the bow of the first ship) is F
   This ship (pointing to the stern of the second ship) is G
   Something is both F and G

The premises are about two different ships and true, the conclusion is false, but the subject fails to accept that it is false.

According to the referentialist view, both premises of (I) contain the same content-constituent which, in entailing the true conclusion, make inference (I) valid. If so, the subject fails to notice that a valid inference is valid. On the other hand, inference (II) is invalid but the subject fails to notice this.

Now consider the widespread requirement that an adequate account of reasoning that features in inferences must be clear about the distinction between errors of fact and errors of reasoning. For, in blurring this distinction the subject who looks fully rational is made to look as if she is committing a simple logical fallacy in her reasoning (Boghossian 2011, 457-458; Stalnaker 2008, 114-115). In view of this, on the referentialist view, the subject has blurred the distinction between errors of fact and errors of reasoning in failing to realize that inference (I) that is valid is a valid inference. Similarly, given the error of fact that the subject is making in being disposed to reason in accordance with inference (II), she fails to recognize an invalid inference as invalid, which way the distinction between errors of fact and errors of reasoning is once again blurred.

Please be patient and wait for the September 2023 Felix Romuliana gathering to hear the rest of the story together with an attempted way out and pehaps a satisfactory solution.

Проф. др Миланко Говедарица

Животни значај филозофске културе у савременом свету

Сажетак. Разматраће се недоумице о користи и штети филозофске културе и филозофирања у савременом свету. Заступаће се теза да преовлађују корисни учинци, тј. да филозофија има важну улогу у побољшању савременог живота. Филозофска култура ће се анализирати у контексту њених релација према уметничкој, религијској, научној и политичкој култури. Посебна пажња ће бити посвећена испитивању оправданости критике природнонаучног сцијентизма и потенцирања важног статуса филозофије унутар духовних наука. Биће расветљен индивидуални и социјални значај филозофске културе у данашњем свету, односно њена важност за формирање савремене личности кроз унутрашње делање, као и за редукцију актуелних друштвених сукоба кроз комуникативно делање.

Кључне речи: филозофска култура, савременост, унутрашње делање, комуникација, мудрост живљења.

Бранко Ромчевић

Применити!

По једанаестој тези, филозофи су свет (само) различито тумачили, а ради се о томе да се он промени. То ћемо усвојити, али с неколико на први поглед незнатних преинака, па ћемо рећи: филозофи су свет различито тумачили, а ради се о томе да се тумачење примени. То је, наиме, једна од кључних поенти Ханса-Георга Гадамера. Херменеутика се рашчлањује на разумевање (субтилитас интеллигенди), тумачење (субтилитас еџплицанди) и примену (субтилитас апплицанди). Стапање разумевања и тумачења, које се доима као спонтана, готово природна радња, довело је, сматра Гадамер, до тога да се елемент примене често занемарује. Међутим, основни задатак херменеутике јесте прилагођавање смисла неког текста или дискурса ситуацији (у) којој се обраћа. Правна и теолошка херменеутика то су то учиниле очигледним: текст закона постоји да би се конкретизовао у правном важењу, као што и текст јеванђеља разлог свог постојања има у функцији спасења. Тиме се показује да су разумевање и тумачење неодвојиви од примењивања, односно, Гадамеровим речима, “сàмо разумевање показало се као догађање”. Држећи се те поуке, у овом излагању ћемо се запитати о могућности да се филозофија, схваћена као произвођење појмова (Делез и Гатари), одреди као догађање или произвођење света. При том ћемо се ослонити не само на херменеутичку традицију, него ћемо се позвати и на Канта (хајдегеровски растумаченог), по ком је да би се појам оделотворио а опажај уразумио, потребно да се појави схема као неџус који омогућује појам путем појаве, те појаву путем појма. На основу тога би требало да може да се види и повратна спрега, то јест како филозофија производећи (кроз рад шематизма) свет и сама бива произведена. То не значи да ћемо афирмисати мешање или еквилибријум мишљења и света. Напротив, све време ћемо се водити ставовима из §49 Хусерлових Идеја И, по којима трансцендентално ја има екстра-мундани статус, што се огледа у томе да његов интегритет не може бити нарушен чак ни разарањем или претварањем света у симулакрум.

Проф. др. сц. Синиша Таталовић
Факултет политичких знаности Свеучилишта у Загребу

Сигурност у несигурности међународног поретка

Сажетак: Сувремени свијет изложен је све бржим и драматичнијим промјенама. У протекле три године најважнији глобални процеси обиљежени су великим опасностима, којима је прекинуто тридесетогодишње раздобље глобалне стабилности и напретка. Протекле три године обиљежене су процесима који корјенито мијењају досадашње политичке, економске и сигурносне односе у свијету и значајно утјечу на сувремене државе и међународни поредак. Посљедице пандемије ЦОВИД-19, све интензивније глобалне миграције, америчко настојање да очува глобалну доминацију, јачање улоге Кине у свијету, заокупљеност Русије ратом у Украјини, те обнова утрке у наоружавању, посебно нуклеарним оружјем утјечу да сигурност прераста у несигурност међународног поретка. Завршетком пандемије ЦОВИД-19, свијет је суочен с великим економским и политичким посљедицама. Неизвјестан је и завршетак рата у Украјини као и могућност његовог ширења на друге државе те несагледиве посљедице које је изазвао за глобалну политику и економију. Већ ова два глобална проблема драматично су утјецала на глобалну заједницу, те репозиционирање многих држава, посебно водећих свјетских сила. Због тога, САД континуирано прилагођавају своју вањску и сигурносну политику стању у свијету, јачајући утјецај у Еуропи и Азији гдје се конфронитирају с Русијом и Кином. Као главни амерички изазивач Кина наставља јачати економију и пројицирати меку моћ у глобалној заједници, посебно у Африци и на Блиском истоку. Све већи глобални утјецај остварује и Индија, која је од недавно постала и најмногољуднија држава свијета. Узимајући у обзир утјецај и других глобалних актера попут Еуропске уније, Бразила, Јапана и Аустралије, извјесно је да се налазимо пред раздобљем новог мултиполаризма као оквира за ријешавање како нових, тако и старих глобалних политичких, економских и сигурносних проблема. Глобална сигурност, која је до недавно била угрожена првенствено тероризмом, организираним криминалом, хибридним пријетњама, пролиферацијом оружја за масовно уништавање и кибернетичким пријетњама, због све већег броја нових и изазовнијих пријетни, као што су ратови, оствариват ће се у несигурности међународног поретка.

Кључне ријечи: сигурност, несигурност, међународни поредак

Љубомир Кљакић
“Филозофски утицај у савременом свету, на Балкану и у Србији”
Felix Romuliana, Зајечар, 1-3. септембар 2023.

CORPUS HERMETICUM И МЕТА-ПРОСТОР ТЕКУЋЕ СВЕТСКЕ КРИЗЕ

Абстракт: Од половине седамдесетих година 20. века, филозофија, односно сваки облик мишљења, као мишљања о човеку, његовом свету и изгледима тог света за будућност, системски и систематски маргинализује се, неутралише и уклања са јавне сцене, прецизније са позорнице догађајне историје. Овај ток догађаја уверљиво показује случај критичке теорије која је, као последњи велики циклус филозофског мишљења са сцене догађајне историје нестала током осамдесетих година 20. века. Оно што се од тада до данас представља као утицајно филозофско мишљење само је неки од деривата идеологије корпоративне дистопије – Фукојама, Харари и сл. Тако смо данас добили мета-простор планетарне кризе као дистопијски мета-простор света без филозофије, односно без људског мишљења уопште. Нимало прадоксално, данашња радикална маргинализација филозофског мишљења говори управо о његовој снази.  У извесном смислу и његовој неуништивости.

Доказ у овој ствари јесте чињеница да људски поредак структурално, у својим темељима, почива на филозофском мишљењу, односно на мишљању о човеку, његовом свету и изгледима тог света за будућност  током читаве, досадшње историје. Најпотпуније, снагу тог мишљења као дискретни, подземни, једва видљиви ток, демонстрира Corpus Hermeticum, она збирка филозофско-теолошких расправа чије се ауторство, по традицији, приписује Хермесу Трисмегистросу. Следећи познату историју Corpus Hermeticum-а од 6. века п.н.е. и утицај који има и врши током повести, аутор у овом раду настоји да покаже и потврди његов структурални значај и данас, на крају и на почетку света, односне под предпоставкама историјске демисије (досадашњег) светског (капиталистичког) система, дакле у јеку текуће мета-кризе.

Дивна Вуксановић

Чему још филозофија или наговор на филозофију медија

Изнова постављено питање: Чему још филозофија, које је Адорно лансирао као дицтум непрестаног преиспитивања смисла (и постојања) филозофије, поново је актуелно; иако је, како је сам аутор изјавио, питање реторско, оно као да “друкчије звучи” у нашем времену и поприма, чини се, карактеристике позних ођека античког (Аристотеловог) наговора на филозофију. Неспорно је, тврди Брентано, да филозофија данас не ужива “неко велико поверење”. Но, да ли је Хераклит схваћен у свом времену, јесу ли многи филозофи прогоњени и чак губили живот вођени еросом филозофије. Реално, ни у једном времену филозофија није била довољно поштована, а ипак је опстајала, и одржавала се захваљујући истом том еросу због кога је Сократ добровољно отишао у смрт, Ђордано Бруно жив спаљен, Спиноза анатемисан, Бењамин извршио самоубиство у окружењу Гестапоа. Дакле, као да ниједно време није било склоно филозофији, али је филозофија показала интересовање за сва времена у којима је постојала. Данас нас, пре свега, медији наговарају, док Филозофија медија, као новија дисциплина, покушава да одговори на питање “чему још”.

Кључне речи: филозофија, критичка теорија, чему још филозофија, наговор на филозофију, филозофија медија

Divna Vuksanović

Wozu noch Philosophie or persuasion on Philosophy of media

 Repeated question: Wozu noch Philosophie, which Adorno launched as a dictum of constant questioning of the meaning (and existence) of philosophy, is relevant again; although, as the author himself stated, the question is rhetorical, it seems to “sound differently” in our time and taking on the characteristics of late echoes of the ancient (Aristotle’s) appeal to philosophy. There is no doubt, claims Brentano, that philosophy does not enjoy “any great confidence” today. But was Heraclitus understood in his time, were many philosophers persecuted and even lost their lives driven by the eros of philosophy. In reality, philosophy was not respected enough at any time, and yet it survived thanks to the same eros because of which Socrates voluntarily accepted death, Giordano Bruno was burned alive, Spinoza was anathematized, Benjamin committed suicide surrounded by the Gestapo. So, no time was favorable to philosophy, but philosophy showed interest in all the times in which it existed. Today, above all, the media persuades us, while Philosophy of media, as a newer discipline, tries to answer the question “wozu noch.”

Keywords: philosophy, critical theory, Wozu noch Philosophie, persuasion to philosophy, philosophy of media

Борис Братина,
Универзитет у Приштини
(са привременим седиштем у Косовској Митровици),
Катедра за филозофију,
Република Србија

РЕЦИКЛАЖА ФИЛОЗОФИЈЕ

Сажетак: Када се изван академском круга филозофија уопште помене, одмах се осети не само широка неупућеност већ и незаинтересованост, а сам по себи намеће се закључак о њеном “бесконачно малом” утицају на људска мишљења о стварности. Насупрот томе, унутар филозофских кругова влада уображеност и незадовољство управо због њеног одсуства у широј јавности. Ствар није у тзв. смрти књиге (Дерида); не, књига није умрла зато што је наводно превазиђена. Она је мртва упркос својој доступности јер је број читалаца мањи, за шта је одговорна чињеница да је у савремености “радна снага” до те мере искоришћена, да њени носиоци не могу да постигну да “нешто прочитају” и да се обнове за сутрашњу екплоатацију. Други разлог ове смрти такође припада савременим околностима, које продукују владајућу антиинтелектуалну атмосферу не-корисности развијања сопственог ума у некорисне сврхе. Ни сама академија није изолована од овог Stimmung-а, чији ефекти доводе до чиљења сваког филозофског интереса како у индивидуалној тако и у колективној перспективи и самој пракси. Уз то, нестали су филозофи који своју “љубав према мудрости” обделавају упркос свим околностима, а и оне који су још ту академија додатно обесхрабује омаловажавањем. Ту се нарочито истиче она већина “запослених” филозофа, која ни сама више није заинтересована за предмет којим се “бави”, осим што је свако од њих заинтересован за то да опстане у свом “златном кавезу” акадимије, а заправо у затвору духа. То ће се променити у свету који настаје.

Кључне речи: филозофија, академија, “смрт књиге”, образовне установе, пракса.

Boris Bratina,
University of Pristina
(with temporary headquarters in Kosovska Mitrovica),
Department of Philosophy,
Republic of Serbia

RECYCLING PHILOSOPHY

 Summary: When outside the academic circle philosophy is mentioned at all, one immediately feels not only widespread ignorance but also disinterest, and the conclusion about its “infinitely small” influence on human opinions about reality is self-imposed. On the contrary, there is conceit and dissatisfaction within philosophical circles precisely because of its absence in the general public. The matter is not in the so-called the death of the book (Derrida); no, the book didn’t die because it was supposedly outgrown. It is dead despite its availability because the number of readers is smaller, which is due to the fact that in modern times the “labor force” has been used to such an extent that its bearers cannot manage to “read something” and renew themselves for tomorrow’s exploitation. Another reason for this death also belongs to modern circumstances, which produce a prevailing anti-intellectual atmosphere of the uselessness of developing one’s own mind for useless purposes. The academy itself is not isolated from this Stimmung, whose effects lead to the realization of every philosophical interest in both individual and collective perspectives and practice itself. In addition, the philosophers who cultivate their “love of wisdom” despite all circumstances have disappeared, and those who are still there are further discouraged by the academy by belittling them. The majority of “employed” philosophers stand out here, who themselves are no longer interested in the subject they are “dealing with”, except that each of them is interested in surviving in their “golden cage” of the academy, and actually in the prison of the spirit. That will change in the emerging world.

Keywords: philosophy, academy, “death of the book”, educational institutions, practice.

Ристо Солунчев

„Структурализам и феноменологија македонске модерне музике“

Философија је одувек утицала на друге делатности људскога духа и дизајнирала естетичке парадигме појединих уметности. Структурализам и постструктуралистичка екстензија су ушли у широки југословенски философски дискурс шесдесетих година прошлог века принципијелно преко лингвистике у домену литературе и литературне критике као нека периферија главног тадашњег философског дешавања. Аутор испитује како се утицај пренео од литературе у проблем философског дизајна нове македонске модерне музике. Следи се ток мисли од литерарног критичара Душка Наневског до систем мишљења музиколога Душка Димитровског и његову закључну књигу из 1991 године „За наша музика“. Књига стипулира да је савремена македонска музика структурално детерминисана од самих историских датости народне традиционалне и класичне црквене музике на тлу Македоније и да иста структура нужно производи сасвим нове форме, хармонске саставе, и тонске низове али као еволутивни моменат саме условљавајуће структуралне датости. Књига је директно утицала на музичку групу „Анастасиа“ и на њихово стваралаштво као практична реализација идеје. Ово дешавање производи јасне културолошке и политичке импликације и ствара могућност за нову ипостас Балкана и његову музику.

Душко Прелевић
Универзитет у Београду
Филозофски факултет
dusko.prelevic@f.bg.ac.rs

Језички обрт од Џорџа Орвела до Кајице Миланова

Апстракт: Као што је познато, Карл Маркс је у 11. тези о Лудвигу Фојербаху писао да филозофи треба да мењају свет, а не само да га интерпретирају. Ипак, он је по свој прилици пропустио да каже да се и интепретацијом може у неком смислу мењати „свет“, пре свега онај део који се односи на друштвену стварност. Каснији след догађаја је и те како потврдио ову тезу, имајући у виду да је политичка и идеолошка борба за правилно разумевање историје или постављање одговарајућег система вредности у доброј мери зависила од тога који ће се дискурс наметнути. У књижевности је ову појаву веома лепо обрадио Џорџ Орвел, а нешто после Орвела је и Кајица Миланов износио у емиграцији занимљиве увиде по овом питању. У раду ће се укратко прокоментарисати релевантна места из опуса ова два аутора.

Кључне речи: филозофија, књижевност, језик. интерпретација, свет.

Duško Prelević
University of Belgrade
Faculty of Philosophy
dusko.prelevic@f.bg.ac.rs

 The Linguistic Turn from George Orwell to Kajica Milanov

Abstract: As is well known, Karl Marx wrote in the 11th thesis on Ludwig Feuerbach that philosophers should change the world, not just interpret it. What he omitted to say is that the “world” can be changed to some extent through interpretation itself, primarily the part that relates to social reality. The later sequence of events confirmed this thesis, given that the political and ideological struggle for a correct understanding of history or the establishment of an appropriate value system depended to a large extent on which discourse would be imposed. In literature, this phenomenon was neatly treated by George Orwell, and shortly after him, Kajica Milanov also presented illuminating insights on this matter in emigration. The paper provides brief comments on relevant places from the works of these two authors.

Key words: philosophy, literature, language, interpretation, world.